Заборављене Речи

Речник старих речи типичних за Велики Цвјетнић,  Мали Цвјетнић и околину

Група на интернету Велики и Мали Цвјетнић, март/април 2017

Сакупио и обрадио Милан Кнежевић (Мићо Мађарев)

А

ајам-део опреме коња за вучу (ставља се на врат коња)

ајатић-таванак

ајат-вајат-обично дрвена кућица, која се користила за разне потребе

ајкати-кад неко оде у село па никако да се врати

ањгир-пастув

ашлама-трешња (види трешња)

Б

бабушка-Лоптасти тврди делови са грана храста, погодни за дечју игру

баџа-димњак или отвор на крову, са поклопцем за дим

бак-неуштројен во

банчити-лумповати (Цјелу боговетну ноћ је банчио, дабогда црка!)

бандера-стуб

бардак-дрвена посуда, качица за намирнице, на пр за кајмак

баса-киселкасти сир

басамак, басамаци-степеник, степенице

башка-посебно

белегија-алат за оштрење

беслемина-мушкарац, висок и млитав

бијаћ-струк за ноћни лов рибе

биљац-вунени покривач са ресама на спољашној страни (кићени биљац-обавезан део девојачке опреме-рува, при удаји)

биљег-младеж

бисаге-двострука торба повезана платном да би се пребацивала преко самара или седла

бити кадар-моћи

бјелица-врста шљиве са крупним беличастим и веома слатким плодовима

бјелити-кречити

благо-стока

бљувати-повраћати

боцун-већа стаклена посуда за вино, оплетена прућем

борозгати-приговарати

брабоњак-овчији измет

брајо-девер

брана-направа за равнање (бранање) пооране њиве

брав-ован

брдо-алат за ткање (део таре)

брема-мања дрвена посуда са чепом

брина-стрмина изнад реке, кањон

брњица-метална алка за стоку (углавном за свиње)

брунзва-метално звоно за говеда

буце-гумене чизме

будак-алат за копање тврде земље

бугарити-нарицати (Нарицале су само жене. Кад је умро Љиља Ковачевић, Боће Цвркља ујак, Боћа је, мало поднапит, почео да бугари:”Јаој мени мој ујаче!” . Сви су били забезекнути. Реаговала је Мара Ковачевић, иначе оштра на језику: “Ћути торокане!”)

бујад-папрат

букара-дрвена посуда за пијење воде (Обично је рађена од веома квалитетног типсовог дрвета. Понекад се и за ситног човека говорило Букарица.) 

буквић-буква  (Овде нема значење деминутива, као ни  код осталог дрвећа: јаворић, кленић, растић. Интересантно је да је исти случај и са именима старих људи : Перица, Радица, Николица, Миланчић, Давидачак, где су исто  коришћени деминутиви, али не у том својству).

В

вагир-део опреме на колима, везан за вучу

вакат-време је

вареника-слатко млеко

варићак-дрвена посуда за жито или брашно, често и мера при узимању ујма у млину

вењер-фењер

вериге-метални ланц на који се вешао котлић изнад ватре, при кувању

виле-дрвени трокраки алат за преношење сена

винта-кочница

витица-бурма, прстен

влакс-флакс, пецарошки најлон

вршај-кружно постављено жито на гувну, које су газили коњи вртећи се у круг, да би се издвојило зрно

вучија-већа дрвена посуда елипсастог пресека, са чепом (Пре него што су направљени бунари у којима се скупљала кишница и служила домаћинствима за све потребе, Цвјетнићани са Великог Цвјетнића су се снабдевали водом са Уне, Крке, Вреоца, а са Малог ?, допремљеном у вучијама, на коњима)

Г

гандије-ручно рађене сандале

гањати се-јурити се

гаргаше-алат за чешљање вуне

газ-место погодно за прелаз реке

греде-крупније камење

громила-хрпа крупнијег камења

грушалина-млеко од краве, која се тек отелила (При кувању се згрудва, а по укусу је као сир груда)

губица-усна

гувно-раван округао део ливаде који служи за вршидбу

гужва-обујмица

Д

дека-ћебе

деверати-мучити се, тешко живети

диванити-причати

диван-кревет

доцак-касно

докица-мала долина

докон-беспослен

дрлипан-помало распуштен младић

дрљача-алат за дрљање (поравнавање и уситњавање земље) пооране њиве

дрндати-трести, дрмати

дроб-црева

Ж

жлица-кашика

жмаре-чварци

жрвањ-део у млину у који се сипало жито ?

жуга- ситна животиња, штеточина (Може се наћи у брашну, у сушеном месу. Ово је бивало код богатијих породица, пошто би сиромашнији појели месо пре жуге)

жваље или жвале-део коњске опреме

З

забасати-залутати

запећак-део код шпорета

заслон-део одеће старијих жена, као прегача, али од платна

завидла (нагласак је на првом слогу)-док се још види, увече

заворањ-метални учвршћивач за кола

зера-веома мало (Ма дај ми зеру!)

зјеви-део таре

И

ићи напоље-ићи у тоалет (Тоалети, углавном чучавци, били су ван кућа.)

ићи пора се-ићи у тоалет

ићи у дрва-ићи по дрва, углавном са коњима

ићи у рибу-пецати

имбер-сок од дрењине

издурати- издржати без обзира на недаће, захтеве или досаду

Ј

 јасле-ограђен простор у стаји, где се ставља храна за стоку

јувка- тесто за питу развијано ручно

К

каца-велика дрвена посуда за шљиве ( од којих се пече ракија), за купус (кисељење)

кајас-кожне траке за управљање коњима

канџија-бич за коње

карлица-плитка дрвена посуда за млеко, овалног облика(често се лети у њој држало млеко  у крузани, са дебелом кором слаке-кајмака, што је био изазов за децу)

кашње-касније

кашун-дрвени сандук са поклопцем, где се обично држало брашно

кикља-сукња

киштра-дрвени сандук

клапац- мушко, узраста између дечака И младића

кленић-клен, нема значење деминутива

клепка-звоно за овце

клипе- танка дрвца за

клис и пала- Један кратки стапиц И један друбацки стап, па се са дугацким удара онај кратки, ко це даље добацити.

колан-кожни или пртени појас којим се учвршћује самар (веже се коњу испод стомака)

коломаст-паста за подмазивањ металних ротирајућих делова

косјерица-оштра свињска длака изнад кичме

кота-котао

кожун-кожни капут

краљеча-дрвена посуда у коју се музе млеко

крпан-шарена простирка, која се тка од изрезаних крпа

крпље-додатак на обући за ходање по површини снега

крунити- мрвити кукуруз

крузана-плетени објекат за сушење И чување кукуруза (лети се користио на пр. за држање млека у карлици или чак и за спавање, кад су велике врућине)

кудрав-коврџав

куљава-носећа

куруз-кукуруз

кускун-део опреме за учвршћење самара (ставља се испод репа коња да неби самар И терет кренули према глави на низбрдици

кузолица-дрвена посуда са водом (служи за квашење косе при оштрењу), коју косци носе причвршћену о појасу (обично изрезбарена и са украсним појсом)

квасилица-алат за квашење косе при оштрењу (краћа метална шипка са крпицом провученом кроз отвор на врху)

курељ – дрвени сиљак са ручком, којим се забије у рупу на плугу да држи колица И плуг заједно. Правила се као “гужва” у облику О од лијане и то је заједно са курељом држало колица И плуг зејдно. Углваном је било неколико рупа н греди плуга за подешавање дубине орања.

Л

лабрњати-причати превише и без везе

лајбац-прслук

лапаћун – је велики комад нецега, не одредјеног облика, млитава, понекад рузан, теско је описати

ледина-травнати раван простор, без дрвећа

лемеш-метални део плуга

липен-липљан

лишњак-стог од лиснатих храстових грана, које су служиле за зимску исхрану оваца

Љ

љељан-јеленак 

љеса или струга-капија на огради

ложење брувањка-украшена лула (прављена у Брувну)

лучити-одвајати на пример овце од јагањаца

луч-иверје од црногоричног дрвета, лако запаљив

лукшија-смеса воде И луга у којој се кувао веш при прању

М

манит-луд

мантати-вртети (се у глави)

марва-стока

машице-гвоздени двокраки алат за чаркање ватре

мијови-мехови у ковачници, за распиривање ватре

мисирача-бундева  (Користила се углавном за свиње, мада је понека знала бити И за људе)

мјешунг-цемент, шљунак И вода, помешани при изради бетона

мрс-сушени вињски производи

мрва- ситна честица

мучати (нагласак на првом слогу)-ћутати (Ма мучи!, обично љутито)

мучила-удубљења са водом, крај потока, где су се натапале конопље пре даље прераде
мучњак - дрвени сандук испред млина у који брашно пада док млин меље

муљати-радити нешто сумњиво, погрдан израз за јести

мумлати-говорити неразговетно, попут медведа

мурити-фарбати

муждрити-брати руком лист (на пример лесков за свиње)

Н

наћве-дрвени сандук са поклопцем, у коме се држало брашно

нарамак-оно што стане на једну руку (дрва, сено)

наретак-наглавак

насе-на себе

навиљак-мали пласт који се преноси на кољу

недотупаван-недоказан, приглуп

носећа-трудна

нужице-маказе

О

оглав-део коњске опреме

огњило и кресиво-алати за паљење ватре помоћу труда (види труд), изазивањем искре

огреда-ограђен већи простор, обично укључује И двориште

опопрдљивити-учестало “пуштати вјетрове” (да споменем Јеку Милошеву која би одговорила на питање како си: Остарило се, опопрдљивило се!)

опута-кожни конац

орма-коњска опрема

ошице-направа за зимски лов “креја”

основа и потка-конац припремљен  за ткања (види сновати и чунак)

отарванити-задржати се

отик-справа за чишћење рала плуга

П

пајсер-метална полуга

паламар-повећи комад

паљак-кутлача

панта-дрво на тавану за сушење меса

парип-коњ

паства-пастрмка

пека-лимени поклопац којим се покривало тесто при печењу на огњишту, који се затрпавао са жаром

перигуз-?

перило-место на реци погодно за прање рубља, вуне (Познато је перило на Уни, код Бркића драге или на Ковачевића луци, где су жене по цео дан искувавале са лукшијом (види лукшија), пракљечале, испирале и сушиле рубље, а деца уживала и брчкала се

пилати-тестерисати

пиљци-округласти каменчићи, којима се играла некад веома популарна “игра пиљака” (најављује се: самци први, двоња прва, троња прва…пиљци се бацају у ваздух И хватају….)

пиштавац-јагорчевина

плата-чаршав

полеђина-опрема на коњу, за вучу

плот-дрвена, плетена ограда

подасе-испод себе

подукнути- гласно уздахнути

појата-зграда за сено и сламу, али и за спавање дечака И младића из више кућа за време спарних летњих ноћи

полов-пецање кад се риба храни-ради, пре него што се смрачи

помести-очистити метлом

пометина-постељица код стоке (за жене се није употребљавала осим у врло погрдном значењу)

попара-јело од сувог хлеба, воде или млека и евентуално сира

попасна доба-време пред вече, кад се стока пуштала на пашу

посјек- сушени производи од свиње

поводац-улар

пракљача-дрвена пљосната направа којом се удара по вешу (до изнемоглости) приликом прања

прангија-експлозивна смеса барута и фосфора

прцмољак-мали човек (у сваком смислу)

прда-лења девојка (Сјетила се прда куђеље уочи свете неђеље.)

прдекнути-јако гласно прднути

пређа-опредена вуна

премза-кочница

преоба-макар мало, делимично

пресамитити се-прасавити се (обично кад нешто није у реду)

преслијеж-мало равнице између узвишења, брда

причепити-притиснути прст или нешто друго

прочеље-предњи део куће

прогон-широк сеоски пут, ограђен

прскуља-дивља шљива слична џанарици

пртина-стаза кроз снег направљена ходањем

пржањ-направа за пржење сирове кафе

пржина-песак

пура-качамак

пушњак-свињска бешика коју су дечаци нестрпљиво чекали при клању свиња, да би је дувањем и подвезивањем претварали у лопту

Р

раљика-дрвени шиљак којим се копа рупа при сађењу купуса

растић-храст (нема значење деминутива)

разбашкарити-распојасати се, уживати

рецељ- дрске на косишту

рогач-плод шљиве, који се претвори у облик рогача (укусан је и може да се једе пре него што су шљиве сазреле)

рогуље-металне виле (назив у Србији)

рубац-марама

рукатка-керамичка посуда  буричастог облика са суженим крајевима и ручком, која је служила за кување (купуса, пасуља..)

рукавац-део осовине на колима

руво-девојачка опрема скупљана годинама за удају (превозила се коњским колима и сви су могли да виде, по руву, богатство девојке)

С

шака баке - буба маре

самар-направа за коње (за преносење џакова жита, за дрва за ложење и за јахање уместо седла)

сећија-дрвена клупа за седење

сикира-секира

сирац-сир

сјерак- сирак, биљка која се узгајала искљуциво за прављење метле, има развластан врх

скањежити се-растужити се, скрушити се

скоруп-кајмак

слака-кајмак који се хватао на млеку

сносеће коље-2 дрвена коца за ручно преношење навиљака сена

спирине-течни остаци хране који се дају углавном свињама, у принципу спирине тецност која остане кад се раздвоји сир из млека

спрдити-појести халапљиво

стожер-мањи дрвени стуб у средини гувна, за који су се везивали конопци за контролу хода коња

стожина-дрвени стуб око кога се прави пласт или лишњак

струга или љеса-дрвена капија на ограђеном простору

струња-животињска длака, дуга и оштра

ступа-дрвена направа за набијање конопље, која се сатојала од наслона за руке , доњег ребрастог дела и горњег који се покретао ногама и тако цепао конопљу у власи (Набијање конопље је био веома живописан догађај, јер су се ту често такмичили И наравно шалили И ашиковали набијачи то јест момци и девојке)

сукно-платно

свињац-обор за свиње

Т

тачке-ручна колица

таљиге-направа за ручно преношење земљ, ђубрета И сл.

тара-направа за ткање

тава-посуда за пржење

таворити-животарити, преживљавати

тека-свеска

тељиг-дрвена огрлица за звоно на овцама

теркија-кожна канап на који се везивао нож

тица-птица

тинта-мастило за писање

типсовина-врста квалитетног дрвета (могла се наћи у Увалама?)

токмак-незналица, будала

торбак-обично кожна торба коју су мушкарци носили преко рамена, на пр. за рибу при пецању

тор-ограђени, отворени простор за овце

торокан-човек који прича бесмислице 

тратур-левак

трешња-дивља трешња (Има ситне, мало горкасте плодове)

трипице-мрве на столу или другде

трла-плићаци где се риба мрести

труд-осушена гљива (посебна врста која расте на дрвећу), коју варница са огњила и кремена лако запали

трун-мрвица

творило-дрвени оквир за прављење сира

Ћ

ћаћа-отац

ћића-стриц

ћоша-оклесани камен којим се граде ћошкови зида

ћућа – ситно сецкани дуван

У

убетежити се-прејести се

угарак-жар

ујам-надокнада млинару за услугу, у брашну

улар-поводац за коње

умуне или омуне-боранија

упркоњити се-снуждити се, уплашити се, пратити неког и досадјивати, кад се дете мота мајци око ногу и смета јој

утрнути-угасити (утрнула се ватра)

узимаће одјело-свечано одело

Ф

фиранге или виранге-завесе

фундамент-темељ

Ц

цицвара-јело од кукурузног брашна, масти и евентуално сира или кајмака (код богатијих породица)

циваре – траље, за носење земље, или дјубрета,

цокуле-дубоке грубе ципеле

цртало-предњи метални део плуга- испред лемеша (Понекад се говорило:”Има нос ко цртало”, за неког ко има велики нос).

Ч

чакија-нож са корицама који се склапа

чељаде-људско створење

чемер- покуњеност, потиштеност, жал, снужденост, ожалошћеност

чешагија-алат за тимарење коња

чунак- алат са намотаним концем, који се пробацује између нити при ткању на тари

Ш

шеница-пшеница

шиљегвица, шиљег или шиљеже-узраст између јагњета и овце

шкале-мердевине

шкањ-лавор

шкија-дуван

шкропити-попрскати

шлапе-папуче, али без отворене пете

шпигло-огледало

шуњка- шуњка је њушка

штрањге-метални ланци за коњску вучу

У БГД-у, 29.3.2017